Прича о десетогодишњаку који, као и сва дјеца у Југославији 1950-их година тешко може да замисли било који дио свог живота без великог вође нације – маршала Тита. У својој школи дечак побјеђује на конкурсу за најбољи састав о Титу. Награда му је учешће на маршу „Титовим родним крајем“. Дјечак је до победе дошао тако што је написао песму у којој тврди да Тита више воли од оца и мајке! То наравно његове родитеље баца у право очајање. А дечак притом не схвата шта у његовој љубави према вођи има тако чудног и забрињавајућег. Овај излет ће за дјечака представљати тешко искушење. Ненавикнут на природу, пјешачење и самостални живот, уз то прогоњен од стране васпитача, стаљинисте, он посустаје, па се изгуби у планини и тада долази до преокрета у његовом животу… [2][4][3]
За овај филм је Горан Марковић добио 1992. награду за најбољу режију на филмском фестивалу у Сан Себастијану
Режија Горан Марковић
Сценарио Горан Марковић
Продуцент Зоран Маширевић
Директор филма
Слободан Павићевић
Главне улоге Димитрије Војнов
Лазар Ристовски
Мики Манојловић
Аница Добра
Оливера Марковић
Богдан Диклић
Љиљана Драгутиновић
Раде Марковић
Музика Зоран Симјановић
Сценографија Вељко Деспотовић
Камера Радослав Владић
Монтажа Снежана И