Žanr socijalno-urbane drame su ustoličili američki reditelji afričkog porekla sedamdesetih godina prošlog veka. Oni su, prvenstveno bez težnji za komercijalnim uspehom, imali želju da pokažu brigu o svojim etničkim grupama koje su bile pod konstantnim šovinitičkim pritiskom belaca. Vremenom su se takvi filmovi pretvorili u klišeirane nizove snimaka koji ne pružaju ništa inovativno, tako da je bilo pravo iznenađenje kada je „Mržnja“, francuska drama nastala u okruženju koje podseća na crnačka geta, osvojila brojne prestižne nagrade na evropskim festivalima.
Radnja filma se odvija u toku 24 sata. Glavni protagonisti su tri momka, jevrejin iz radničke klase Vinc, ogorčeni Arapin Said i inteligentni crni bokser Hubert. Oni žive u pariskom nerazvijenom predgrađu punom socijalnih slučajeva. Konstantnu tenziju dižu šovinistički i rasistički nastrojeni policajci koji izazivaju nemire i sukobe mladića iz kraja sa njima. Tokom jednog od tih nereda policajac gubi pištolj i pronalazi ga Vinc, koji se zaklinje da će ubiti policajca ako njegov prijatelj umre u bolnici zbog posledica batinjanja. Trojka upada u niz situacija koje se, zbog nestabilnog Vinca sa pištoljem, mogu završiti tregedijom.
Uvodna špica filma se sastoji od dokumentarnih snimaka nereda po Francuskoj, tako da se dobija utisak da je film napravljen na osnovu istinitih događaja. Svu tu omladinu, osim siromaštva i nedostatka perspektive, povezuje i veliki bes prema policiji i sukob svakom autoritetu. Likovi trojice protagonista se mogu odnositi na svakog stanovnika ovih naselja, koji su odbačeni i smatrani za huligane i probisvete samo zbog pripadanja nižem društvenom sloju. Tada mladi i perspektivni reditelj Metju Kasovic (Mathieu Kassovitz) niz snimaka nastavlja filmom, koji je u potpunosti u crno-beloj tehnici. Svojim veštim postavljanjem kamere čini da radnja, iako je slična već viđana u ranijim projektima, dobija dozu originalnosti i unikatnosti.